Ronjenje

Evo nekih meni najzanimljivijih slika, koje vas mogu privući i zagolicati vam maštu.

Zanimljivo je roniti i po olupinama, pa evo par zanimljivih fotki:

Ronjenje u pećinama je rezervisano za iskusnije i odvažnije ronioce.Evo par sličica:

Evo, spomenućemo samo tri stvari i već vam uštedeti 30-ak bara:

Mislite sporo. Mislite kliziti. Delujte pospano.

Mislite sporo

Voda je otprilike 800 puta gušća od vazduha. Brzina je proporcionalna kvadratu energije koja je potrebna da je proizvede. To znači da vam za dvostruko povećanje brzine treba četvorostruko više energije. A ako to okrenete: ako dvostruko sporije obilazite neku lokaciju, trošite samo četvrtinu namenjene energije. Stoga... sporo. Plivajte sporo, okrećite se sporo, dohvatite konzolu sporo - radite sve poput usporenog snimka. Pokreti koje na kopnu smatrate "normalno" brzim uvek su prebrzi pod vodom - od šaka, ruka, glave, torza pa sve do nogu. Noge najčešće osetite, ali u trošenju vazduha učestvuje celo telo. Pošto je sporo plivanje očit način za uštedeti vazduh evo nekoliko zgodnih detalja: - Izbegavajte struje. Uglavnom su blaže uz dno ili iza kamenja. - Koristite ruke. Kada je moguće, koristite ruke za: odgurnuti se, okrenuti se, zaustaviti se ili vući se pomoću njih protiv struje (ne dirajte žive organizme, naravno). - Budite utopljeni. Telo troši kalorije da bi proizvelo toplotu. Za to je, naravno, potreban kiseonik. Stoga probajte sačuvati toplotu. Imajte kapuljaču bez obzira koliko je toplo more. - Kratki zamasi perajama. Osim što treba zamahivati sporo, zamasi trebaju biti kratki. Široki zamasi pomiču puno više vode od stvarne brzine koju zauzvrat postižemo. - Nabavite bolje peraje. Pomoću nekih peraja jednostavno bolje pretvaramo mišićnu energiju u pokret. Dobar par peraja znači da ćete zamahivati s manje truda i rjeđe. - Budite fizički spremni. Ako je i sporo plivanje vaš krajnji napor, trošićete više energije od ronioca koji su u kondiciji. Bolja kondicija znači i bolju iskorištenost potrošene energije, a time i manju potrošnju vazduha.

Pokušajte kliziti

Štedite energiju i vazduh tako da smanjite otpor. Ribe i morski sisari imaju glatka tela s vrlo malo dodataka po njima. Ronioci, za razliku, uvek se natovare s raznoraznom zdepastom opremom. Maska, kompenzator, boce i ostala oprema vrlo su nezgrapnih oblika koji uzrokuju puno turbulencija i otpora. Postoji puno načina kako smanjiti otpor vode, ali ako učinite samo sledeće osetićete veliku razliku u potrošnji vazduha. Dobro odredite koliko nosite olova i na kojim mestima olova držite. Cilj je što manje olova, što manje naduvavanja kompenzatora plovnosti i savršeno horizontalan položaj tela. Tako će ostatak tela optimalno koristiti (što manju) "rupu" koju su u vodi svojim prolaskom napravili glava, ramena i boca. Neki drugi položaji tela i prenaduvani kompenzator činiće "rupu" većom pa će biti i potrebna veća količina energije za svladati veći otpor vode. Ostali načini za smanjenje otpora vode: - Prilagodite dužinu i smer frusti. Držite što je više opreme moguće uz vaše telo. Izaberite prava mjesta kopčanja i dužinu creva kako bi svi instrumenti i drugi stepeni bili što bliže telu. Creva smeu biti onoliko kratka koliko je potrebno za normalne pokrete glavom te da je moguće očitanje konzole. - Kupite primereni kompenzator plovnosti. Tražite kompenzator koji vam odgovara za telo i daje dovoljno plovnosti. Sve ostalo je nepotrebno. - Kratki zamasi. Ne samo da su efikasniji, nego i noge ostaju unutar "rupe" koju je telo napravilo. - Držite ruke uz telo. I držite ih mirno dok plivate prema naprijed. - Sakrijte disalicu. Stavite je za pojas, u džep kompenzatora ili je ne nosite na ronjenje. - Stavite sve male stvari u džepove. Male viseće stvari stvaraju poprilično otpora pošto su izvan toka struje koje radi tijelo pod vodom.

Delujte pospano

Govorim, naravno, o ritmu disanja. Ako išta radite da biste učinili vaše disanje učinkovitijim, učinite ovo: Dišite kao da ste zaspali - sporo i duboko. Ovo štedi vazduh pošto duboko i sporo disanje omogućuje najpotpuniju izmenu kiseonika i ugljen dioksida. Možda ste bili uvereni da plitki udasi, kao da pijuckate iz boce, štede vazduh. Zapravo, takvo disanje troši više vazduha. Svaki udah prvo u pluća uvodi "mrtvi vazduh" (dead air) koji se nalazi u grlu i trahei od zadnjeg izdaha ima najviše ugljen dioksida. Plitkim udasima gurate više ugljen dioksida u pluća, a on će vas, putem centra u malom mozgu, terati na novi udah i prije nego što vam možda i realno treba kiseonika. Dubokim udasima dovodite više kiseonika u pluća. To omogućuje bolju izmenu gasova na membranama alveola i time odgađate novi udah. I boca će duže trajati s dubokim udasima pošto ćete manje puta udahnuti. Osim duboko, dišite takođe sporo. Sporijim udasima više će se gasova izmeniti i time ćete poboljšati unos kiseonika u krvotok.

Ovaj tekst je napisao ronilac Dinko Jović.

Ovo su svetski rekordi u apnei razvrstani po kategorijama.(za vise o kategorijama apnee pogledaj te članak Vrste ronjenja)

CNF WOMEN

60 m  Natalia MOLCHANOVA

CNF MEN

88 m   William TRUBRIDGE

CWT WOMEN

101 m  Natalia MOLCHANOVA

CWT MEN

122 m  Martin STEPANEK

DNF WOMEN

160 m Natalia MOLCHANOVA

DNF MEN

214 m Dave MULLINS

DYN WOMEN

214 m Natalia MOLCHANOVA

DYN MEN

250 m Alexey MOLCHANOV

STA WOMEN

8:23 Natalia MOLCHANOVA

STA MEN

11:35 Stephane MIFSUD

FIM WOMEN

90 m  Natalia MOLCHANOVA

FIM MEN

110 m  Martin STEPANEK

VWT WOMEN

122 m Tanya STREETER

VWT MEN

140 m Carlos COSTE

NLT WOMEN

160 m Tanya STREETER

NLT MEN

214 m Herbert NITSCH

Evo i satnice takmičenja:

Status takmičenja: Nacionalno, AIDA Ranking
Discipline: STA, DYN/ DNF
Mesto održavanja: SC "Mladost-Strelište", Pančevo
Vreme održavanja: 08:00 - 15:00 časova

Brifing:08:40 - 09:10
STA WarmUp:09:15 - 10:00
STA Start:10:00
STA Kraj:11:15
Pauza
/ DYN/DNF WarmUp:11:15 - 12:00
DYN / DNF Start:12:00
DYN / DNF Kraj:13:55
Objava nezv. rezultata:14:15
Period za žalbe:14:15 - 14:30
Zvanični rezultati:14:40
Ceremonija proglašenja pobednika*:15:30

 

U ovom tekstu možete pročitati, šta može da se vidi u Jadranskom moru. Napominjemo da obratite pažnju na opasne i otrovne životinje koje krije morski svet.

• Jadransko more je bogato raznolikim biljnim i životinjskim svetom.Mnoštvo riba nalazi svoje prebivalište širom Jadranske obale. U ovom tekstu su navedene samo neke od mnoštva vrsta.Navedene ribe su većinom dostupne i podvodnom ribolovcu.
• Isto tako more je bogato i glavonožcima čije predstavnike hobotnicu,lignju i sipu možete videti na slikama.
• Od rakova navedeni su glavni predstavnici , jastog,škamp,obični veslač,rak samac,bradavičasti račnjak,rakovica,kosmej,hlap i obična kozica.
• Jadran je bogat različitim školjkama. Neke od njih su vrlo ukusne za prehranu i nalaze se kao specijalitet u mnogim restoranima.
• Od vodenih biljaka često susrećemo nekoliko karakterističnih kao modrozelene alge u području plime i oseke , posidonija(voga) i cimodoceja(svilina) na pešćanom dnu. Nalazimo još morsku salatu kod ispusta , halimedu,acetabulariju,jadranski bračić i druge.
• Korali su grmoliki organizmi koji žive u velikim grupama . Nisu zastupljeni na svim delovima Jadrana. Najpoznatiji je crveni plemeniti koral koji se upotrebljava i za izradu nakita.
• Morski pauk je najotrovnija riba na Jadranu koja svojim bodljama može uzrokovati teške povrede. Bez obzira na svoju otrovnost riba pauk je ukusna za jelo. Ostale otrovne ribe su manje opasne.
• Zastrašujuće ribe kojih će se uplašiti svaki malo manje iskusan ronilac su morski psi i murina. U Jadranu je malo teže naići na njih ali treba biti spreman i na takav susret.
• Razni sunđeri , moruzgve, meduze takođe su prisutne u Jadranskom moru.

Kako bi ronjenje bilo uživanje, moramo voditi računa pre svega o našoj sigurnosti. Voda nije prirodno okruženje čoveka, pa je zato potrebno biti uvežban za nepredviđene situacije i strog prema sebi kada je u pitanju poštovanje osnovnih postulata ronjenja. Set pravila(procedura) kojih se trebamo pridržavati dat je u nastavku .

• Pre svakog ronjenja morate biti sto posto sigurni u svoje zdravlje, da se dobro osećate i fizički i psihički.
• Kad ste odredili lokaciju za ronjenje morate upoznati uslove ronjenja , vremenske prilike, podvodne struje.
• Nikad prije ronjenja ne konzumirajte alkohol ili bilo kakve narkotike, niti lekove koji mogu uticati na mentalno i fizičko stanje.
• Uz pomoć tablica isplanirajte ronjenje tako da što više ronite uz krivu sigurnosti.
• Pre i prilikom ronjenja sledite bez pogovora instrukcije vođe ronjenja , budite sigurni da ga razumete u svakom pogledu.Ako u nekom slučaju niste nešto razumeli slobodno ga pitajte.
• Dobro prekontrolišite svoju opremu i svog partnera.Budite sigurni da je boca puna vazduha i da imate ispravan manometar.
• Prekontrolišite svoju plovnost i ustanovite imate li dovoljno olova.
• Koristite kompenzator plovnosti koji je danas i obavezni deo ronilačke opreme.
• U slučaju opasnosti budite spremni za brzu intervenciju hitne službe.
• Ronjenje organizujte tako da uvek ronite niz struju ukoliko je ona manja od 1 čvora, osim u posebnom slučaju.
• Svoju maksimalnu dubinu ograničite na dubinu koja je propisana vašom kvalifikacijom. Ronjenjem na većoj dubini od dozvoljenje dovodite sebe i vašeg partnera u opasnost.
• Gledajte da na kraju ronjenja imate u boci minimalno 30 bara. Izron započinjete sa onolikom količinom koja ju izračunate da je potrebna za dekompresiju sa određene dubine.
• Dok ronite dišite polagano i kontinuirano bez zastoja.
• Trošite što manje energije jer time udišete manje vazduha. Takođe vazduh za kompenzator plovnosti koristite što je moguće manje.
• Dok izranjate dišite normalno , bez zadržavanja daha. Ako slučajno iz nekog razloga ostanete bez vazduha u dubini i trebate naglo izroniti ispuštajte vazduh iz pluća polagano kako izranjate. Ako ste na velikoj dubini tražite od partnera bratsko disanje i izvršite zajedno dekompresiju.
• Izranjajte uvijek polako, ne brže od 10 metara u minuti.
• Pazite da je površina gde izranjate čista i propisno obeležena bovom.
• Ako osetite bilo kakvu nelagodu prilikom ronjenja(umor,hladnoću,bol) prestanite sa ronjenjem i započnite izron.
• Nastojte izbeći paniku u bilo kakvoj situaciji.

1. Boce
2. Regulator
3. Maska
4. Disalica
5. Peraje
6. Kompenzator plovnosti
7. Bova
8. Olovo za ronjenje
9. Instrumenti
10. Foto-video
11. Nož
12. Baterijska lampa
13. Odelo

Boce za ronjenje

Boce za ronjenje se izraduju specijalnim postupkom iz jednog dela metala. Sve boce koje možemo trenutno naći na tržištu su proizvodnje fabrike "Fabber" dok ostali proizvođači ronilačke opreme stavljaju na njih bolju ili lošiju antikorozivnu zaštitu. Boce punimo specijalnim kompresorom na pritisak od 200 bara. Kompresor mora imati uređaj za isušivanje zraka tako da u boce dolazi što manje vlage koja može uzrokovati koroziju. Boca zapremine 15 litara pod pritiskom 200bara sadrzava 3000 litara vazduha pri atmosferskom pritisku. Prilikom ronjenja potrošnja ove količine vazduha ovisi o više faktora kao dubina ronjenja , potrošnja energije i potrošnja vazduha na kompenzator plovnosti. Bocu treba redovno atestirati i davati na pregled. Svaka boca mora na sebi imati podatke o godini proizvodnje , proizvođaču ,serijski broj , radni/ispitni pritisak ,standard,volumen i pečat inspekcije. Priključci na boci mogu biti kao jednostruki ili dvostruki. Takođe se boce mogu upariti kao dve (najvise 2x10 ili 2x12 litara). Boce treba čuvati uvek u uspravnom položaju .

Maska

Maska je pomagalo bez koga nema uživanja u razgledanju morskog dna. Prostor ispunjen vazduhom u masci omogućava odvajanje očiju od vode i time jasnije razgledanje. Kod izbora maske treba obratiti pažnju da maska dobro prianja uz lice da ne dođe do propuštanja vode kod ronjenja. Najbolje su maske od silikonskih materijala. Danas je izbor maski vrlo velik i većina proizvođača profesionalne opreme imaju dobre modele. Kod kupovine teba i proveriti da maska ima temperirano sigurnosno staklo. Još možemo reći da su maske za apnea ronjenje manjih dimenzija i manjeg volumena, a maske za skuba ronjenje većeg. Dok ronimo staklo maske se zamagljuje i vidljivost nam se smanjuje. Ovaj problem možemo lako rešiti tako da masku sa unutrašnje i vanjske strane namažemo pljuvačkom(što više šlajma, to bolje,manje će magliti). Nakon toga maska se više neće zamagljivati.

Disalica

Disalica za ronjenje je jedan od bitnih delova opreme i obavezan.Prije zarona i nakon izrona koristimo se njome da ne trošimo bespotrebno vazduh iz boce.Kod ronjenja bez boce ona je nezaobilazno pomagalo. Disalica svojim oblikom i izborom materijala od kojega je napravljena mora uz što manje napore omogućiti roniocu lako disanje prilikom razgledavanja dna.Disalica ne sme biti ni predugačka ,a ni prekratka. Debljina disalice takođe mora biti dimenzionisana tako da ispuhivanjem što lakse izbacimo vodu napolje, a prilikom udisanja i izdisanja nemamo nikakvog opterećenja zbog uske cevi disalice. Disalica danas ima više tipova , sa nepovratnim ventilima u dnu disalice i obicne disalice bez ventila. Kad se naviknete na nju, obična disalica kvalitetnije izrađena i od boljeg silikonskog materijala zadovoljiti će i najzahtevnije i najiskusnije ronioce. Neke od tipova disalica se vide i na slikama.

Peraje

Kod obe vrste ronjenja za kretanje pod vodom koristimo peraje.Svojom velikom površinom omogućava laganim pokretima nogu brzu i laganu pokretnost. Razlikujemo dve vrste peraja , sa otvorenom i zatvorenom petom. Kod odabira peraja treba izabrati optimalnu za svakog pojedinca. Treba imati na umu da tvrda i duga peraja zahtjeva veću snagu ronioca. Duže peraje još se upotrebljavaju kod apnea ronjenja. Za ronjenje u hladnijim vodama koriste se peraje sa otvorenom petom zbog čizmica od neoprena. Još je važno da peraja dobro pristaje na nogu i da ne žuljaju.

Kompenzator plovnosti

Kompenzator plovnosti je u obliku jakne ili prsluka na naduvavanje i služi za postizanje neutralne plovnosti pod vodom , plutanje na površini i plivanje na površini. Važan je kod pomoći prilikom nezgode. Svojim spajanjem na regulator omogućava u svakom trenutku naduvavanja vazduhom iz boce ili preko inflatora vazduhom iz pluća na površini. Takođe se vazduh može u svakom trenutku na brzinu ispustiti preko sigurnosnih ventila ili ventila na inflatoru. Kompenzator ima i sigurnosni ventil od prenaduvavanja . Kompenzator plovnosti je važno dobro održavati . Nakon svakog ronjenja potrebno ga je dobro isprati spolja i iznutra.

Bova

Takođe jedan od obaveznih dijelova opreme. Obično je napravljena od plastičnog materijala na naduvavanje sa istaknutom zastavicom.Obeležavanje se obavlja postavljanjem bove u sredini područja ronjenja, narandžaste ili crvene boje, veličine najmanje 30 centimetara ili ronilačkom zastavicom (narandžasti pravougaonik s belom dijagonalnom crtom ili pomorska zastavica slova "A" Međunarodnog signalnog kodeksa ili visoko istaknutom ronilačkom zastavom na plovilu sa kojeg se obavlja ronjenje). Noću bova mora imati svjetiljku - bljeskalicu, žute ili bele boje, vidljivu na udaljenosti od najmanje 300 metara.

Instrumenti

Najvažniji deo ronilačkih instrumenata je svakako manometar za merenje pritiska vazduha pod pritiskom u boci. On se priključuje na prvi stepen regulatora i pokazuje stvarni pritisak u boci. Kod priključenja i otvaranja glavnog ventila na prvom stepenu treba manometar uvek okrenuti suprotno od lica i očiju zbog mogućeg probijanja pritiska i prskanja stakla manometra. Obično je to kod pune boce 200 bara. Svi mehanički manometri su izrađeni na bazi burdonove cevi preko čijeg mehanizma imamo očitavanje pritiska. Ronilac pomoću manometra može u svakom trenutku znati koliko mu je ostalo vazduha do kraja ronjenja. Svakako treba računati na to da nikad ne počinjemo sa izranjanjem kod pritiska u boci manjeg od 50 bara. U zadnje vreme su sve popularniji digitalni senzorski manometri . Drugi važan deo opreme je ronilački dubinomer. Radi na principu manometra sa membranom i pokazuje dubinu na kojoj ronimo. Mogu biti kao samostalni ili integrirani u kompjuter koji snima celo ronjenje , meri vrijeme ronjenja i proračunava vrijeme dekompresije. Podaci o ronjenju mogu se naknadno grafički ispisati na računaru.

Nož

Nož kao važan deo ronilačke opreme se upotrebljava za različite namene kao rezanje,kopanje itd. U sljučaju bilo kakvog zapetljavanja nož treba biti brzo dostupan da bi prerezali ribarski konopac ili morske trave. U slučaju opasnosti nožem se mogu pod vodom davati zvučni signali kucanjem po nekom tvrdom predmetu (npr boca). Najbolje je da se nož nosi sa unutrašnje strane potkolenice kada je najmanja verovatnoća da se njme za nešto zapne.

Baterijska lampa

Dobro opremljen ronilac u svom kompletu opreme svakako ima i podvodnu svjetiljku. Na većim dubinama zbog slabijeg prodora svetlosti je dosta tamno i vidljivost je smanjena. Takođe je i zbog loma svetlosti drugačije raspoznavanje boja koje već kod dubine od 6 - 7 metara gube svoja svojstva koja imaju iznad površine. Iz toga razloga svijetiljka mora biti vrlo kvalitetna i jakog intenziteta svetlosti. Cena ovog dela opreme je dosta visoka i dostiže do 400 evra i više.

Odelo

Za vreme dužeg boravka pod vodom i na većoj dubini smo izloženi niskoj temperaturi vode. Čak i za vreme najtoplijih letnjih dana temperatura na većim dubinama bude i ispod 12°C. Postoji nekoliko temperaturnih područja od kojih je najtoplije ono do 6 metara dubine. Za duže ronjenje ne treba ni pomišljati bez odela. Postoje dva tipa odela za ronjenje, mokro i suvo odelo. Mokra odela  se izrađuju od neoprenskog materijala koji tesno prianja uz kožu i time zarobljava nešto malo vode u međusloju. Ta količina vode se vrlo brzo zagreje i time održava temperaturu. Mokra odela se još proizvode i od likre za toplija područja. Mokra odela izrađuju se u više debljina , a najviše od 3,5 i 8 mm. Suva odela se izrađuju od raznih vodootpornih materijala kao guma, vodootporni najlon. Na sebi ima priključak za vazduh pod pritiskom (drugi stepen niskog pritiska) i može se naduvavati. Ispod suvog odela oblači se mokro odelo zbog izolacije od niske temperature.

Što se tiče atraktivnih destinacija za ronjenje pokušaćemo da vam ukažemo na najlepše.

Hurgada (Egipat)

Nešto manje izvikana od već dobro poznatog Šarm el Šeika, ali upravo i zato manje rabljena i sa manje gužve. Kažu da je Crveno more neprikosnoveno u bogatstvu biljnog i životinjskog sveta. Preporučuje se ronjenje oko ostrva Um Kamar, koje u slobodnom prevodu znači „Mesečeva majka”. Prosečna dubina je 20 metara, a maksimalna 35 metara. Ima dosta korala i riba, a može se videti i pokoja ajkula i barakude. Okolne stene su pune rupa i pukotina i idealne za istraživanje.

Marmaris (Turska)

Ronjenje u Turskoj je strogo kontrolisano i dozvoljeno samo u sledećim oblastima: Češme, Kušadasi, Bodrum, Marmaris, Fetije, Kas i Antalija. Marmaris važi za jedno od omiljenih mesta za ronjenje. Voda je izuzetno čista i vidljivost dostiže čak 40 metara. Najbolje mesto nalazi u blizini Ičmelera, desetak kilometara od Marmarisa, gde se nalazi nadaleko čuveni Evropski centar za ronjenje. Biljni i životinjski svet je bogat, ali mogu predstavljati razočaranje za one koji su ronili u Crvenom moru.

Zakintos (Grčka)

Ovo grčko ostrvo je osim po džinovskim kornjačama, prelepim peščanim plažama i divnoj klimi, odnedavno prepoznato i kao idealna lokacije za ronioce početnike. Cela obala je atraktivna, ali mi vam predlažemo da istražite more u blizini dve plaže. Prva je Makris Gijalos gde je voda divne tirkizne nijanse, a oko plaže se nalaze brojne pećine i tuneli sa obiljem riba i korala. Druga je Ksigija. Zbog sumpornih izvora voda, ovde je more beličasto, što daje posebnu draž prilikom ronjenja.

Šarm el-Šeik(Egipat)

Predstavlja glavnu zanimaciju u Šarmu. Jedna od najboljih mesta za ronjenje su grebeni Tirana i Ras Muhameda. Do njih možete stići brodićem i put ne traje duže od 2 sata. Zbog visoke koncentracije planktona u ovim vodama broj riba koje tu žive je neverovatan. Jedina loša strana je ta da, zbog popularnosti ovih mesta, broj ronilaca može da dostigne i do 50 što onda stvara veliku gužvu i užitak ne može biti potpun. Ono što Šarm odvaja od drugih mesta je čak 250 prelepih koralnih grebena i preko 1000 vrsta riba. Za ljubitelje vodenog sveta i života ovo je definitivno pravo mesto.
Oni malo iskusniji rezervišu ronilački safari i na taj način izbegnu gužve.

Sto se tice zanimljivih lokacija za ronjenje,preporucujem da posetite blog Egzoticna ostrva(klikni na link),siguran sam da cete se oduseviti.

Pre nego što pristupite kursu treba obratiti pažnju na delatnost koju želite da sprovodite pod vodom i definisati koji vid ronjenja vas interesuje(apnea, scuba,podvodni ribolov...).

Da biste postali ronilac morate da završite obuku za rekreativno ronjenje. Ova obuka se sprovodi od strane akreditovanih instruktora.

Pre započinjanja obuke potrebno je da lekar, specijalista podvodne medicine potvrdi da ste sposobni da se bavite podvodnim aktivnostima. Lekarski pregled, koji treba obaviti pre započinjanja ronilačkog kursa, podrazumeva:

1. INTERNISTIČKI PREGLED

·        objektivni nalaz

·        EKG

·        Rendgengrafija srca i pluća (može se doneti snimak ili nalaz koji ne bi trebao da bude stariji od 5 godina)

·        Testovi plućne funkcije - spirometrija i krivulja protok - volumen

2. OTORINOLARINGOLOŠKI PREGLED

·        audiometrija – poželjna

·        kalorična proba - poželjna

3. LABORATORIJSKE ANALIZE

Sedimentacija, kompletna krvna slika, glukoza, kreatinin, bilirubin ukupni, AST, ALT, mokraća. Za starije od 35 godina potrebne su dopunske analize.

Neurološki pregled: Ukoliko je prema anamnezi postojala povreda glave sa gubitkom svesti ili drugo ozbiljno neurološko oboljenje, potreban je detaljan pregled od strane nadležnog neurologa uz eventualna dodatna ispitivanja.

Potrebno je da stomatološki nalaz bude uredan.

Program obuke

Program obuke sastoji se iz teorijskog dela, i časova "podvodnih veština". Teorijski deo čine predavanja koje instruktor sprovodi.Časove "podvodnih veština" može voditi i asistent instruktora, ali uz obavezan nadzor samog instruktora.

Nakon uspešnog završetka kursa, što podrazumeva polaganje

ispita iz praktičnog i teorijskog dela, dobićete kategoriju Open Water Diver, ronilac sa jednom zvezdicom, diplomu i međunarodnu karticu kao dokaz da ste osposobljeni za datu kategoriju u rekreativnom ronjenju, (SSI, CMAS ili PADI - u zavisnosti od tipa kursa koji odaberete). Sa karticom ovog nivoa moćićete da ronite u pratnji instruktora ili vođe ronjenja bilo gde u svetu. 

U svim ronilačkim centrima tražiće vam ovu karticu pre nego što vam dozvole da iznajmite opremu ili učestvujete u bilo kakvim ronilačkim aktivnostima.

Dve osnovne vrste ronjenja su:

• Scuba ronjenje
• Ronjenje na dah

S.C.U.B.A. ronjenje (Self Contained Underwater Breathing Apparatus)

Kod S.C.U.B.A. ronjenja podrazumevamo ronjenje sa sopstvenim zalihom komprimovanog vazduha i pripadajućom obaveznom opremom (boca sa ventilskom grupom i regulatorom,manometrom kompenzator plovnosti,maska,peraje,olovo i mokro ili suvo odelo. Takođe je dobro imati ronilački kompjuter sa dubinomerom i algoritmima za dekompresije. Dekompresija se još može izračunati putem dekompresionih tablica. Zbog svoje karakteristike scuba ronjenje omogućava duži boravak ispod površine što stvara dodatne opasnosti. Kod ronjenja autonomnim aparatom postoje pravila kojih se trebate obavezno pridržavati prije svakog zarona. Ronjenje treba biti planirano sa izračunatim svim vremenima od zaranjanja,zadržavanja na određenoj željenoj dubini i izrona ispraćenog dekompresijom. Ukoliko se ne pridržavamo pravila dekompresije može doći do ozbiljnih problema i dekompresijske bolesti. Na većim dubinama uz duže veme zadržavanja u telu se rastvori mnogo azota koji se naglo pretvara iz tečnog u gasovito agregatno stanje ako prebrzo izranjamo. Na dubinama manjim od 12 metara nema potrebe raditi dekompresiju ali se treba pridržavati ronjenja po krivoj sigurnosti, odnosno izranjati brzinom od maksimalno 12 metara u minuti.

Ronjejne sa aparatima koji koriste vazduh se obavlja do dubine od 40m, što je i granica rekreativnog ronjenja.

Ronjenje na dah

Ronjenje na dah je sportska disciplina koja podrazumeva ronjenje bez disanja, na samo jedan udisaj. To je najstariji i najrašireniji vid ronjenja. Morske dubine oduvek su bile predmet čovekovog interesovanja. Do danas razvio se ceo niz podvodnih disciplina kao što su:  

• podvodni hokej
• podvodna fotografija
• podvodni ribolov
• dubinsko ronjenje
• ronjenje na dah (apnea)
• ronjenje u vodenim strujanjima.

Apnea ronjenje

Apnea u sportu podrazumeva zadržavanje daha (nedisanje) i ronjenje u inspiratornoj apneji, čija dužina i dubina zavise od niza faktora: doba, pola, vitalnog kapaciteta, treninga, zamora, motivisanosti, straha, ambijentalnog pritiska i temperature okoline. Na površini, apnea prosečnog čoveka iznosi od 30" do 90". Apnea se može produžiti prethodnom hiperventilacijom ili udisanjem čistog kiseonika, pa tada može trajati 7 minuta i više. Dobri sportisti obično rone na dah do dubine od 25 metara.

Podvodni ribolov

Podvodni ribolov je najzahtjevnji način lova ribe, a podvodna puška najsportskiji alat za lov.

Osnovni uslov za bavljenje podvodnim ribolovom nije samo posedovanje ribolovačke dozvole već je i potrebno imati i odgovarajuću ronilačku opremu ,iskustvo u ronjenju na dah (podvodni ribolov je dozvoljen samo ronjenjem na dah) i poznavanje ribljih vrsta u moru. Osnovni pribor koji treba da imamo su maska , peraje i disalica za ronjenje i puška za lov. Od ostalog pribora poželjno je imati i ronilačkoodelo sa pojasom sa olovima i ronilački nož. Često se prilikom podvodnog ribolova bude u moru i po nekoliko sati pa je takvo ronjenje bez odela nemoguće jer i leti kad su najveće temeperature može doći do hipotermije.

Kad se odabere lokacija za lov treba je i propisno obeležiti ronilačkom bovom. Podvodni ribolov odvija se laganim plivanjem po površini i razgledanjem morskog terena. Kad primetite ribu treba joj se oprezno primaći bez naglih pokretai i lupanja po površini prilikom zarona. Mogući način ribolova je i lov na čeku kad na određenoj lokaciji gde smatrate da ima ribe zaronite i čekate ležeći na dnu ili između kamenja. Obično vas riba primeti još dok zaranjate i iz znatiželje prilazi vama. Kad se približi dovoljno blizu pucate u nju. Za ribolov na čeku bolje je imati pušku na gumu veće dužine. Još je zanimljiv i lov po morskim rupama pretraživajići morske stene.

Najpogodnije godišnje doba za podvodni ribolov na Jadranu je druga polovina leta i rana jesen.U to doba ima dosta ribe uz priobalno područje. Za očekivati je najbolji ulov na kamenitom i stenovitom dnu gde ribe traže zaklon između kamenja. Na takvim mestima možemo naići na kirnje,orade,lubine,škrpine i druge kvalitetnije ribe.Što je obala strmija veće su šanse za boljim ulovom. Na peščanom i šljunkovitom dnu ne trebate očekivati nešto od podvodnog ribolova. Tu će te naći jedino nešto listova i paukova. Kvalitetnija se riba na takvom mestu ne zadržava.

Dugo je ronjenje bilo disciplina rezervisana za odvažne, hrabre i fizički spremne ljude. U ne tako dalekoj prošlosti ronjenjem su mogli da se bave samo ljudi koji su bili nepušači, imali idealan stomatološki karton(nije smelo da se desi da ronilac ima plombiran zub...), bili u odličnoj fizičkoj kondiciji i imali besprekorno zdravstveno stanje.

Sa povećanjem znanja o ovoj disciplini i napredovanjem tehnologije, ronjenje je postalo dostupno većini ljudi. U tehnološkom smislu, kao najveći pomak u ronjenju bih istakao pronalazak kompenzatora plovnosti ili BCD ( Buoyancy Control Device), koji je unapredio mobilnost ronioca pod vodom i omogućio i onim manje spremnim ljudima,u kondicionom smislu, da se bave ovom disciplinom.

Danas je ronjenje rekreacija dostupna svima.

Ronjenje 

Bili ste u prilici da na televiziji vidite mnoštvo emisija o podvodnom životu. Objektiv vodootporne kamere vam može približno oslikati ono što krasi morsko dno, ali da bi ste osetili potpuni doživljaj onoga što Posejdonovo carstvo nudi, morate i sami biti deo podvodnog sveta.

Putem ovog bloga ćemo pokušati da vas zainteresujemo za ronjenje i ponudimo osnovne informacije ovom sportu.

Vaši komentari i saveti su poželjni i u velikoj meri će doprineti da ovaj blog bude efikasniji.

                                                                                                            Autor: Igor Stanišić

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Kratka istorija ronjenja

  Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Ronjenje je danas jedan od sportova koji se najbrže širi svetom, a oduvek je postojala čovekova želja da se spusti ispod površine mora ili jezera, bilo u svrhu spašavanja, lova, rekreacije ili vojne svrhe.

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 Pretpostavlja se da se ronjenje prvi put pojavilo 5000 god. p.n.e. Prvi materijalni trag postoji na asirskom reljefu iz 885. god.p.n.e.

Ronjenje je u dalekoj prošlosti između ostalog bilo motivisano i vojnim

razlozima. Za vreme Aleksandra Makedonskog, ronioci su u luci Tir,332. p.n.e. uklanjali prepreke.

Najčešći posao ronioca u prošlosti je bio spašavanje tovara potonulih brodova . Već tokom prvog veka p.n.e. ronjenje je bila delatnost koja je bila dobro organizovana, visina materijalne nadoknade za ronjenje je bila stepenovana u odnosu na dubinu ronjenja. Ronilo se isključivo na dah, a obuka se sprovodila od detinjstva.U početku su ljudi služeći se trskom produžavali svoj boravak pod vodom.

Krajem 16. veka napravljeno je ronilačko zvono sa otvorenim dnom.

Ronilac iz 16. veka.      

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 Više detalja o istoriji ronjenja možete naći na sajtu WikipedijA .

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle

• Slike iz podvodnog života
• Kako trošti manje vazduha dok ronimo
• Svetski rekordi
• Serbian Winter Apnea Cup
• Flora i fauna Jadranskog mora
• Osnovna pravila za bezbedno ronjenje
• Oprema za S.C.U.B.A. ronjenje
• Gde roniti?
• Kako postati ronilac?
• Vrste ronjenja

• Generalna [12]
• Preporuceni blogovi [0]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom